designlab | taboo broj 53-54
Pišem ovaj tekst u jeku predizbornih aktivnosti a kad on bude ugledao svog čitaoca izbori će biti završeni i neke stvari će biti jasnije, svetlija budućnost izvesnija a ekonomski preporod će krupnim koracima… aha… važi. Predizborna groznica danima me drži u dobrom raspoloženju – svaki susret sa bilbordima ili novinskim oglasima gde su slogani i druge poruke, do te mere me uveseljava da se i toku dana samim prisećanjem smejem sam od sebe. Mada poslednjih dana sam pronašao i sasvim novu zabavu – traganje za smislenim i pametnim sprejom dopisanim porukama na istim tim bilbordima.
So, u jeku opšte izborne euforije rešim da se i sam uključim i dam svoj doprinos, kao što će i svi kandidati koji budu izabrani – da održim obećanje dato u prethodnom broju – da hvalim domaći dizajn bez ikakvih zadrški – ništa loše ili sa negativnim kritičkim opservacijama, teče med i mleko – ma milina jedna, sve u duhu predizbornih obećanja.
Ispostaviće se da je zadatak teži nego što sam očekivao ali ne zbog pomanjkanja kvalitetnih kreativnih rešenja… naprotiv, problemi su sasvim organizacione prirode.
Dakle, prvo sam sebi odredio okvir – dizajn koji želim da hvalim mora biti sasvim komercijalnog karaktera, mora da bude prihvaćen i samim tim izveden. Poželjno bi bilo i da je rad nekog od studija a ne nekog pojedinca, čisto zbog odnosa veličina. Konačno, ono što se radi u marketing i/ili advertising agencijama (bilo kog broja zaposlenih i visine godišnjeg prometa) me ne interesuje, čak i kada nije advertising – svi oni imaju sasvim dovoljno mesta, načina i sredstava da predstave i takmiče se dometima svog rada.
Sa ovakvim konceptom nađem se pred dilemom kojim putem da krenem u iznalaženju projekata koji će zaslužiti pohvale.Razmišljam neko vreme i rešim da se direktno obratim kolegama i uz druženje i razgovor zajednički iznađemo dizajn poduhvate koji se u Taboo-u imaju pohvaliti.
Budući da sam pre dva broja od srca i sasvim iskreno nahvalio ono što radi Peter Gregson iz Novog Sada ovaj put se njima ne obratim… pozovem nekoliko drugih… i, gle čuda, neki ne izađu u susret – ne odgovore na poziv, kod drugih, vreme protiče a viđanja nema – tako, na kraju, ovaj članak će biti pohvala ponečemu što su uradili BrandMama, Coba, Popular i Comma (verujem da ima onih čitalaca koji će reći da koristim priliku i mogućnost pa predstavljam ono što radi studio čiji sam suvlasnik. Koliko god nekome bude teško da poveruje – uopšte nisam imao nameru, naprotiv… Međutim, ispostavilo se da je odziv pozvanih nedovoljan i da ne bih imao dovoljno „mesa” za kolumnu. Tako se i nešto od onog što mi u Comma-i radimo našlo na ovim stranicama… Niti se pravdam niti izvinjavam, samo pojašnjavam.)
Za njih tamo.
Ljudi iz BrandMama najiskrenije su mi rekli da im je ovo najznačajniji i najozbiljniji projekat na kome su do sada radili. Meni je bio interesantan zbog činjenice da je neko sa strane iz sasvim druge zemlje, veće od naše, ovakav posao poverio dizajn studiju u Srbiji… kod nas je sasvim obrnut slučaj – ovakve poslove (iz različitih razloga) rade, ponovo, advertising agencije… ups… cool… nema negativno.
Elem, klijent im je bio Romtelecom – operater fiksne telefonije iz susedne Rumunije, firma nastala 1930. godine, decenijama državni monopolista, poslednjih godina privatizovan u različitim odnosima između različitih vlasnika. BrandMama je radila rebrending i brend harmonizaciju.
Projekat je trajao dve godine. U prvoj fazi rađen je rebrending korpartivnog identiteta kome je prethodilo definisanje potpuno nove brend pozicije. Definisana su sasvim novi atributi brenda, arhitektura i nomenklaturni sistem. Iz ovoga su izvedeni svi opipljivi elementi identiteta (verbalni i vizuelni) Definisan je ton komunikacije, narativna arhitektura i mrežni sistem za sve one tačke na kojima brend i korisnici dolaze u kontakt. Sve je spakovano u publikaciju sa imenom Brand Guideline. Nakon 12 meseci primene i sakupljanja iskustava iz realnog života, kompletna korporativna filosofija je, u drugoj fazi, preslikana na sve Romtelecom-ove servise, posebno na one nove koji su uvedeni kako bi osnažili brend imidž rumunskog sedamdestogodišnjaka.
I za nas i za njih.
U Coba and Associates smo dugo sedeli, pregledali i pričali… nije bilo lako izabrati… Izbor je na kraju, za prsa odneo projekat Kozari rađen za kompaniju Beocapra… delom i zbog same odvažnosti klijenta da se upusti u poduhvat građenja sopstvenog brenda – upakovanog kozijeg sira ili drugih proizvoda od kozijeg mleka.
Naime, Beocapra je izgradivši farmu koza i savremenu mlekaru za izradu sireva i ostalih mlečnih proizvoda donela odluku, da pored snabdevanja proizvođača, kreira sopstveni brend gde se onda javila potreba da se veoma sofisticiranim proizvodima da identiet i oblik.
Projekat je obuhvatio kreiranje imena brenda gde je Coba agencija došla do imena Kozari – čuvari koza, čobani, jel a opet sa tim tako finim internacionalnim čitanjem koje je potrebno imajući u vidu da su proizvodi namenjeni i izvozu. Potom je urađena kompletna brend arhitektura, od logotipa preko amalaže i web sajta do sajamskih nastupa i propratnog materijala.
Na kraju, nevažno za ovu moju priču, ali vezano za Kozare i važno za nas, sve nas – radeći na ovom projektu, ljudi u Coba studiju došli su do saznanja da je sve do 1960. Srbija bila najveći svetski proizvođač proizvoda od kozijeg mleka, onda je neko rešio… ali ne-ne… nema negativno.
Za nas ovde.
Popular, odnosno odskora Popular Bruketa & Žinić OM, radio je poslednjih meseci neke zaista fine stvari koje svakodnenvno srećemo na policama supermarketa ili nam „zasmetaju” u reklamnim blokovima omiljenih serija ili filmova. Ipak, ono što se svakako izdvaja i zaslužuje svaku pohvalu jeste projekat za „malog” klijenta – Sofi, radionicu koja manuelnom izradom proizvodi kozmetiku na bazi potpuno prirodnih sirovina.
U ranijim fazama saradnje, Popular je uspešno izradio sistem vizuelnog identiteta za Sofi kao i dizajn ambalaže sapuna i gift pakovanja. Isti koncept – naglasak na manuelnoj izradi, kvalitetu sirovina i krajnjeg proizvoda prisutan je i kod dizajna nove ambalaže za šumeće kupke.
Upravo su te nove ambalaže predmet ovomesečne kolumne koja hvali proizvode domaćih dizajn studija. U Popularu kažu da su osmislili dizajn linije proizvoda (šumeće kupke) tako da svaki bude izdiferenciran u odnosu na ostale, dodeljujući mu zaseban inicijal kojim započinje njegov naziv. Time su, dodaju, dobili snažan vizuelni identitet čitave kategorije proizvoda, ali i karakterističan grafički element koji će novim pakovanjima obezbediti vidljivost na mestima prodaje.
Na kraju, Popular kaže i ja se slažem – ovakav vid korišćenja tipografije (svaki inicijal ima i taj handmade feeling koji, zapravo, odlikuje čitavu liniju organskih Sofi proizvoda) u izgledu ambalaže nesvakidašnji je na domaćem tržištu, čime se pakovanje lakše izdvaja od konkurencije.
Od nas za njih.
Četvrti projekat koji nalazi svoje mesto u ovomesčnoj, tačnije ovodvomesečnoj kolumni je tu po onoj domaćoj – nije kome je rečeno nego kome je suđeno – fusnota (eh ta nemačka reč koja je neobično važna poslednjih meseci) s početka teksta daje potpuno objašnjenje ove tvrdnje.
I on je izabran između ostalih upravo zbog toga što je rađen za ljude koji su smogli snage i kojima se osmehnula sreća da naprave svoj proizvod koji će izvoziti na „zahtevno tržište Evropsko unije”. U tom smislu, oni i nisu imali nikakav specijalni zahtev, jedino što su želeli jeste da se njihovi proizvodi po pitanju komunikacije sa potrošačem uspešno nose sa konkurencijom.
Ideja od koje je studio krenuo bila jeste da se trenutno zna koja je, kakva i gde je ta konkurencija ali da ona jednog dana, ukoliko se posao bude razvijao kako treba, može biti bilo gde na planeti. Tako je prvo kreirano ime – BumbleBee Hill (Bumbarevo brdo) i pozicioni slogan – Where fruit grows with joy (Gde voće sa radošću raste) a potom i logo – simpatični bumbar koji gleda direktno u ime brenda, pozicioni slogan i ostatak teksta, potencirajući značaj svega. Konačno, veoma svedenim ostatkom ambalaže dominira samo jedna voćka – krupno, makro, fotografisana na beloj pozadini… ostale su u drugom planu sasvim razoštrene.
Koncept je baziran tako da se ukupnim dizajnom kupcu prenese zamalo pa samo jedna poruka – sve je prirodno i devičanski čisto.
O da, sve je super prošlo, upravo se prave ambalaže za nova voća a porudžbine se povećavaju.
A na kraju…
…hvalio sam a nije bolelo… nekako je, čak, prijalo… mada, onaj skroz „namćor stav” prija još više a mix je nekako najbolji…
So, sledi Belgrade DesignWeek, Mikser, svašta nešto se krčka u domaćim dizajn studijima a uvek se ima čemu prigovoriti – leto je pred nama. Uživajmo.
***
Šta je ovo… a još i ne radi
Čuveno je Pajino pitanje (ili je možda Šilja u pitanju) kad u špici „Mikijeve radionice” stoji ispred komplikovanog mehanizma koji sa nekim razlogom i ciljem funkcioniše. Još jedna stvar dolazi iz agencije BrandMama. Sasvim nova usluga potpuno u duhu i skladu sa novim vremenom – AR (Augmented Reality). Istini za volju, AR nije naročito nova stvar… koliko ja znam, međutim, kod nas ovu tehnologiju niko ne koristi. Mada kod nas se i već skoro pa zaboravljeni QR code jedva koristi… lično se za njih zalažem već dugo, dugo ali me uglavnom belo gledaju… ups… nema negativno… cooooool.
Iako tehnologija nije nova, usluga zvana „augmentell” zapravo jeste. Ona je zasnovana na AR-u i ne zahteva od korisnika (marketinške agencije, dizajn studija, izdavačkog preduzeća,…) posebnu tehničku upućenost. Uz to sve je izuzetno pristupačno u svakom smislu. Za one koje ovo malo više zanima, AR je tehnologija koja omogućava da se preko bilo kog uređaja koji poseduje kameru (mobilni telefon, tablet, računar) iščitavaju računarski generisani sadržaji – video zapis, slika, 3D model, zvuk a sve u kombinaciji sa realnom slikom iz našeg okruženja.
U praksi to znači da se određeni deo stranice, oglasa, bilborda, ambalaže označava kao tačka koja će inicirati pokretanje kreiranog sadržaja (videa, animacije, …) Prethodno je potrebno da preuzmete istoimenu besplatnu aplikaciju za vaš mobilni uređaj, pokrenete je i kroz kameru vidite sadržaj nevidljiv „golim okom”. Takav sadržaj može biti i interaktivan… doduše većina interaktivnih servisa uključuje i neko plaćanje pa kod nas prvo treba da zaživi online payment.
Na kraju, ovaj antrfile je upravo jedan takav pokretač. Preuzmite „augmentell” besplatnu aplikaciju (potražite Augmentell u Android Store-u) koja je trenutno dostupna samo za Android operativni sistem (uskoro stiže i za iOs uređaje) pokrenite je i usmerite ka ovom članku. Proživećete istog momenta neverovatno iskustvo koje pruža ova tehnologija.