designlab | taboo broj 61-62
Potpuno je neverovatno kako vreme leti, jel. Mislim, svi smo toga nekako svesni ali se svako malo iznova iznenadimo?! Kada je uredništvo jesenas najavilo, zbog decembarskog specijalnog broja, višemesečnu pauzu u pisanju, s jedne strane sam bio zadovoljan – kraj godine je vreme u kome uvek imam posla od jutra do mraka pa mi mnogo znači svaka obaveza manje… opet, s druge strane, bilo mi je malo žao – pisanje me čini srećnim i aktivnost je koja me drži mentalno svežim već i zato što mi omogućava da se izrazim bez ikakvih uticaja i mešanja sa strane – što je upravo suprotno svakodnenvnom poslu gde klijenti od početka do kraja nekog-bilo-kakvog projekta nameću svoje, sasvim neprimerene, uglavnom nesuvisle i ničim utemeljene želje.
Međutim, časKom smo se zatekli u polovini februara kada je došlo vreme da se predaje tekst… ups (!) I sad šta? Upaliću mirisne štapiće, uključiti onu muziku i pogledati u kristalnu kuglu.
Ovo ti nešto iz prošlosti, a?
Tri događaja iz prethodnih meseci ostavila su ne mene snažan utisak. Još više se, ustvari, radi o ljudima nego o samim događajima.
Prvo je bio Marketinški događaj godine koji je, pored brojnih drugih (u)važ(e)nih, imao Jerneja Repovša za gosta predavača. Lična razmišljanja koja je sa nama podelio kroz sjajno osmišljeno i vođeno „Kako da uništite dobru ideju” izlaganje nešto su najlucijdnije što sam čuo u prošloj godini. Gotovo da ne postoji rečenica s kojom se ne bih složio i koju ne bih potpisao a potpuna demistifikacija različitih procesa ili događanja su mi svako mamili osmeh. Konačno, taj divni namćorasti stav bio je pravi šlag na torti. Veoma mi je žao što ovo pravo-pravcato predavanje ne postoji zabeleženo ni u kakvoj formi – ni audio ni video… valjalo bi ga imati.
Zatim se dogodio Packtivity 2, jednodnevna konferencija o pakovanju na kojoj su, prvi put, dodeljene i nagrade za najbolji dizajn pakovanja proizvoda u Srbiji za 2011/12. (nagrade i nagrađivanje će se, obećano je, nastaviti i u narednim godinama). Zamišljen i realizovan znantno grandioznije nego prethodni (Packtivitiy 1) ovaj skup okupio je skoro iste govornike, zamalo pa i posetioce. To mu se ima za zameriti. Većini govornika ima se prigovoriti što su svoja izlaganja skoro kompletno bazirali na predstavljanju onoga što rade ili su uradili. Nekako stalno mislim da sve to možemo videti i na sajtovima tih studija/agencija pa da, s obzirom da nismo klijenti, očekujemo da na konferencijama čujemo nešto drugo. Nešto malo tog drugog dobili smo od gosta iz Švedske, Bjorna Kusofskog jednog od osnivača i kreativnog direktora Stockholm Design Lab-a jedne od najcenjenijih evropskih dizajn kompanija. Još više toga drugoga dao nam je Coba podelivši sa nama razmišljanja na temu budućih pravaca i trendova u dizajnu ambalaže. Najviše drugoga sačekalo nas je na samom kraju u sjajnoj panel diskusiji na kojoj su se otvorile veoma interesantne diskusije po raznim temama. Da nije bilo nestrpljivih dobitnika nagrada, panel je imao sve šanse da potraje duboko u noć.
Konačno, u januaru se desio Slavimir odnosno njegova „You Are An Idiot” izložba. Šta se moglo tamo videti? Sve one fantastično vrcavo cinične, možda pomalo luckaste, ideje sa jednakom realizacijom a sve u „funkciji autoironije kao jedinog lekovitog sredstva za očuvanje zdravog razuma” (S. Stojanović). Ono što u trenutnom sistemu vrednosti zaista raduje jeste izuzetan broj ljudi na otvaranju – sveta, ne možeš da prođeš – ako sam dobro ispratio i tokom trajanja bilo je zaista mnogo posetilaca… maleni tračak nade da nije baš sve otišlo do vraga. Na kraju, meni se izložba uglavnom dopala – nešto više, nešto manje, ponešto nikako – ne smatram se i ne doživljavam dovoljnim autoritetom da kritički ocenjujem dela koja nemaju komercijalni karakter, umetnost, jel… mogu da reagujem samo na nivou sviđa-mi-se-ne-sviđa-mi-se.
Tu ti sve nešto nejasno i mutno
Smak sveta se, uprkos odličnom advertisignu i PR-u, ipak nije dogodio. Ne poznajem nikoga ko je ovom fenomenu i mogućnosti pridavao bilo kakav značaj ali mi je potpuno fascinantno koliko su se mediji širom sveta, pa i kod nas, bavili i insistirali na ovoj temi… pretpostavljam da ima i onih koji su na svemu ozbiljno zaradili. Zašto pominjem ovu planetarnu smicalicu kada već u nju ne verujem?
Verujem da je stvarno došlo vreme da se svet resetuje na različitim nivoima i u različitim sferama… onako baš mnogo da krene iznova. Ovom stavu nužno prethode nekakva različita i brojna razmišljanja, preispitivanja i analize, jel? Između ostalih zaključaka koje sam izveo poveden ovom idejom jeste i da, od kako sam letos sebi kupio iPad, nisam pročitao ni jedno jedino „papirno” slovo. I da je, s tim u vezi, količina informacija koju dnevno primim potpuno zastrašujuća… verovatno i sasvim nepotrebna… ipak, još uvek ne odustajem – dizajn (sav), fotografija, gadgeti i IT tehnologije, teme su koje u stotinama različitih oblika i dalje svetle sa divno taktilnog ekrana mog najnovijeg iMezimčeta.
Upravo sve to navelo me da razmišljam o budućnosti posla koji radim i od koga živim – što i jeste prava tema designlab-a u ovom broju.
Evo, ovde ti se baš lepo vidi velika sreća
Premećući po glavi ono šta i kako godinama radim(o) i stavljajujući to u budući kontekst, nametnulo mi se da ćemo u vremenu pred nama sasvim morati da promenimo način razmišljanja i rada. Naime, čini mi se da će se još jedino ambalaža štampati, sve ostalo biće e-nešto, e-ovo i e-ono. Štampani informativni mediji već nestaju, svakog meseca ih je sve manje, digitalnih knjiga i časopsia svakog sata je sve više. Očigledno je da ćemo morati da se prilagodimo novim formama i formatima, drugom kolornom sistemu i prikazu, kao i različitim novim ograničenjima, uostalom. Moraćemo da se prilagodimo i mnogo bržem i efikasnijem prenošenju informacija i komuniciranja.
Pretpostavljam da su sasvim realne šanse da se sve to dogodi u veoma doglednoj budućnosti (čak i kod nas), svakako za mog radnog veka. Mada, iskreno, ne mislim da ću ikada otići u penziju, jel… izneće me sa rukom zgrčenom oko miša, pad-a ili već tog nekog uređaja.
Da bih proverio ova svoja uverenje a i saznao i još ponešto novo, upustio sam se u opsežnu pretragu po Mreži – da vidim šta kažu učeniji, ili pametniji a, svakako, drugi ljudi… posebno što njihova viđenja dolaze iz jednog sasvim drugog sveta u odnosu na ovaj naš. Onog gde su iskustva brojnija i veća, gde su poslovi kompleksniji i obuhvatniji, gde postoji strategija i gde se budućnost planira.
Generalno, jasno je da je dizajn – ta fina kombinacija genijalnosti, funkcionalnosti i lepote – apsolutno i potpuno uključen u naše živote i odluke koje svakodnedno donosimo. I biće sve više upleten u svaki oblik delovanja. U tom smislu, blistava budućnost mu je sasvim zagarantovana. No, kako stoje stvari po različitim oblastima?
Opšta ocena je da po pitanju brendinga teško da postoji gora godina od prethodne… doduše, mi ovde, stalno imamo keca u rukavu – i od goreg ima gore! No, godina koju smo tek načeli trebalo bi da donese oporavak brendovima koji bi trebalo da krenu uzlaznim putem, postanu jači a u čemu će im, pored ostalih, pomoći dizajn i dizajneri, normalno.
Što se tiče boja, mišljenja su podeljena – neki smatraju da će u 2013. dominirati plava ili roze u zavisnosti od toga kog pola bude kraljevska beba. Na drugoj strani Kraljevstva, masivna upotreba žuto-belih kombinacija na Australian Open-u na samom početku nove godine možda bi mogla da nam najavi neke trendove? Ono što je sigurno jeste da je Pantone za boju ove godinu izabrao jednu specifičnu zelenu – Emerald 17-5641… „živu, onu koja zrači, bujnu… boju elegancije i lepote koja uvećava naš osećaj blagostanja, ravnoteže i harmonije.” Posebno mi se dopada ovaj deo eksplikacije – osećaj blagostanja – sećam se, onomad kad je proglašena kriza i recesija, boja godine bila je jedna nijansa žute koja je definisana kao boja optimizma i verovanja u bolju budućnost.
Što se web-a tiče, gotovo jednoglasno mišljenje i zamalo pa najvažnija reč je responsive design – rečju, radi se o potrebi da sajtovi postanu jednako lako i lepo čitljivi na svim uređajima i platformama. Drugo, upotreba bilo koje tipografije na web-u konačno je tokom prošle godine postala moguća pa se predviđa da će dizajneri redom i snažno sasvim iskoristiti ovu novu prednost. Sve veća interaktivnost i još više minimalizma u ukupnom estetizmu biće još dva velika pravca u web dizajnu u 2013. godini.
Na temu editorial dizajna u šta se da uvrstiti stvarno mnogo toga – da pomenem samo magazine, a da mislim i na različite knjige, novine, časopise, brošure, … – koplja se lome i predviđanja bave ne toliko samim izrazom, trendovima i pravcima koliko pitanjem da li će i u kojoj meri opstati u papirnoj u odnosu na digitalnu formu. Promašena tema, rekao bih, s obzirom da je to pitanje samo medija nosioca poruke.
Produkt dizajneri će, predviđa se, imati obavezu da kreiraju sve funkcionalnije i interaktivnije proizvode koje će potrošači moći da koriste lako, jednostavno i komforno i koji će, bar oni koji to mogu, biti značajno upravljivi vlastitim aplikacijama koje funkcionišu na i sa nekim od pametnih uređaja (koji nas okružuju i koji nam zaokupljaju živote).
S obzirom da u vreme dok ovo pišem, u mom studiju planiramo različite aktivnosti za jedan retail lanac, predviđanja iz tog segmenta su mi posebno interesantna. U razvijenom svetu, veruju da će Internet prodaja i dalje rasti i uvećavati se pa će potpomognuta sve većim i većim prodavnicama ili šoping molovima proizvesti da se klasične prodavnice sve više i više zatvaraju te da će centralne gradske zone po pitanju trgovine postajati sve praznije pa će ovi delovi gradova nužno morati da izmene izgled i namenu. Izuzmemo li prodaju preko Neta koja kod nas još nije zaživela (a kad će, ne znamo), u ostatku se ne razlikujemo – iste prodavnice u velikim tržnim centrima imaju 30—40% veći promet nego one u centralnim pešačkim zonama… tako da možemo da radimo kao i do sada. Doduše kod nas je novčanik sve tanji pa ćemo morati i to nekako da uzmemo u obzir.
Ambalaža na najeksplicitniji način prenosi obećanja, priču i ličnost brenda. Kao takva ima izuzetno važno mesto a njenom dizajnu poklanja se velika, ogromna, pažnja. Masivnim i brzim razvojem različitih digitalnih formi i uređaja koji ih (pre)nose, stav je da će u 2013. pakovanja, zahvaljujući QR kodovima i augmented reality tehnologijama, unaprediti odnos potrošača i brendova. Naime, zahvaljujući ovim alatima ambalaža ima mogućnost da sve brzo i lako okrene na interaktivnost – šta će biti na drugoj, našoj, strani… portal, oglasi, igrica, nagrada, bitna informacija, promocija, ostaje da (pametno) osmislimo. Upravo jutros sam video kako različiti izvori koje pratim a koji u fokusu svoje pažnje imaju pakovanje, kao najvažniju vest donose kako je McDonalds globalno lansirao kompletno nova pakovanja na kojima značajno mesto zauzima QR kod kojim se pristupa nutritivnim podacima o datom proizvodu. Međutim, kako rekoh, jednom postavljen okidač (kod), ostavlja mogućnost da promenimo informaciju koja je na drugoj strani kad god nam je to želja i volja.
I tako. Naravno da dizajn ne postoji samo u ovih nekoliko upotreba. Mada, istini za volju, one čine ogroman deo dizajna. Istina je i da su ovo one teme koje me lično najviše okupiraju pa sam se njima najviše i zabavio. Ono što je zaista interesantno jeste kako će se kod nas preneti, odraziti i sprovesti svetska dizajn predviđanja? Ne bih da početkom godine budem namćor i negativan (realan, jel), da mračim, ali s obzirom da mi je klijent kada smo mu pre mesec-dva savetovali da svoja pakovanja unapredi QR kodovima odgovorio da neće na to da troši mesto jer to nikome ne treba i niko i ne zna šta je to, nisam sklon da verujem u bitne i velike dizajn pomake u nas.
No, videćemo – i za ovu godinu obećavam onaj jedan skroz pozitivni dizajnlab koji je posvećen potpunom i apsolutnom hvalospevu domaćeg dizajna… ne znam u kom broju Taboo-a će se to dogoditi ali znam da će biti mnogo obuhvatnije nego prošle godine jer ću se ranije, bolje, više i snažnije (po)truditi, da parafraziram Avis.
Konačno šta još treba imati na umu? U moru naslova koji mi stižu svaki dan, čitam kako tinejdžeri u Americi Facebook doživljavaju kao prevaziđenu stvar (ništa nije cool i sasvim je za matorce). Njima su u fokusu novi oblici socijalnih mreža na kojima su dominantne fotografije, slova su sasvim u drugom planu ili su sasvim odsutna… Sećam se da su za nas govorili da smo instant generacija i „kako mislimo u životu…” Po tome, oni što danas rastu i oni koji će tek rasti, još više, ukinuće pismo kao takvo i uvesti neki novi način komunikacije i komuniciranja?! Ne znam, nije mi što pušu i što se drogiraju al’ što sede na hladnom betonu… pa stvarno.
*****
Na kraju, tokom praznika uspeo sam da lično uradim ono što planeti još uvek ne uspeva – resetovao sam se… potpuno… ostavio sam sve uređaje, sva slova i sve što ima direktne ili indirektne veze sa poslom na stranu i dve nedelje apsolutno i potpuno, bez ostatka i zadrške, proveo sa porodicom i prijateljima 🙂 Toliko i tako je dobro da verujem da će da traje do novih praznika.